utorak, 29 novembra, 2022

SRPSKO SELO, EVROPSKO SELO: Poljoprivreda i stočarstvo kao razvojna šansa /VIDEO REPORTAŽA/

Pročitaj

U drugoj priči iz serijala „Srpsko selo, evropsko selo“ govorimo o poljoprivredi i stočarstvu ka razvojnoj šansi da život u srpskom selu može da zaliči na život u evropskim selima, a srpsko selo bude u svemu nalik evropskom selu.

Odgovor na pitanje da li srpsko selo može biti evropsko selo uz bavljenje poljoprivredom i stočarstvom, prvo smo potražili u selu Dubočane, koje je zbog svog geografskog položaja pogodno isključivo za to i to u gazdinstvu Jovana Jončića koji sa suprugom, sinom i snajom i uz pomoć još jednog sina obražuje oko 40 hektara zemlje i čuva 27 krava.

Jovan veruje da možemo da dostignemo standard evropskog poljoprivrednika uz puno rada, ali i uz pomoć države i grada, jer je i on u poslednje 4 godine koristio subvencije iz budžeta grada Zaječara.

Jovan ističe da u svojim godinama sve što je postigao ne bi mogao sam da održava i da nema ni radnika koji bi mu pomogli u sezonskim poslovima. On kao najveći problem vidi to što sve više mladih napušta sela, a jedinu razvojnu šansu Dubočana vidi u stočarstvu.

Selo ima četvorogodišnju školu, ima i mlade, koji se uglavnom ne bave poljoprivredom, ali Jovan i dalje veruje da je napredak moguć.

Živo je Dubočane i živeće, a živa je i Rgotina u kojoj mnogo mladih ljudi radi u Boru i Zaječaru, ali ima i onih koji su odlučili da obrađuju svoju zemlju. Jedan od njih je i Goran Gojković koji sa svojim bratom obrađuje oko 50 hektara zemlje i drži 50 grla krupne stoke i muče ga isti ili slični problemi kao i starijeg kolegu iz Dubočana.

Goran smatra da evropski poljoprivrednik ima bolje uslove od srpskog, a da bi država mogla mnogo da pomogne, a kao primer navodi subvencije stranim kompanijama, koje ne važe za domaće poljoprivredne proizvođače.

Bez obzira na probleme Goran želi da nastavi da se bavi poljoprivredom ima planove za poboljšanje proizvodnje, a do sada je koristio i subvencije grada i države za nabavku mehanizacije.

Goran sa svojim bratom i njegovom porodicom ostaje u Rgotini, jer veruje da selo može da napreduje i da ima sve predispozicije da postane Evropsko selo.

Da sela na teritoriji grada Zaječara zaliči na ona evropska, trudi se i Poljoprivredna stručna služba Agroznanje Zaječar. Slavica Dželatović, direktorka ove službe ističe da je potrebno dosta toga da se to postigne, ali i da prepoznaje volju i želju nadležnih ministarstava i lokalne samouprave da to tako i bude.

Ekipa serijala „Srpsko selo, evropsko selo“ posle Dubočana i Rgotine, nastavlja potragu za potencijalima koji mogu da doprinesu da mladi ostanu na selu i da se njihov standard i način života ne razlikuju od onih u evropskim selima.

 

 

Ovaj medijski sadržaj sufinansiran je od strane Grada Zaječara. Stavovi izraženi u podržanom medijskom projektu, nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

 

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i na našem You Tube  kanalu. Svi mediji koji preuzmu vest ili fotografiju sa portala Zaječarski dnevnik u obavezi su da navedu izvor i postave link ka toj vesti.

 

POVEZANE VESTI:

SRPSKO SELO, EVROPSKO SELO: Rgotina – Jezero kao razvojna šansa /VIDEO REPORTAŽA/

 

 

- Advertisement -spot_img

POSTAVI ODGOVOR

Unesite vaš komentar
Unesite vaše ime ovde

- Advertisement -spot_img
Najnovije vesti

Plan imunizacije u Zaječaru

Građani u istočnoj Srbiji, na području koje pokriva Zavod za javno zdravlje „Timok“, od 29. novembra do 5. decembra,...
- Advertisement -spot_img

Slični članci

- Advertisement -spot_img