Presdstavljen projekat „Ekološki odgovor na ekspanziju rudarenja u Timočkoj Krajini“

Od sredine januara 2022. godine, Udruženje „Za Česme“ Zaječar u saradnji sa Građanskom čitaonicom „Evropa“ Bor, Društvom mladih istraživača Bor i „Dečijim centrom“ Zaječar, realizuje projekat „Ekološki odgovor na ekspanziju rudarenja u Timočkoj Krajini“ uz finansijsku podršku EU.

Ciljevi projekta „Ekološki odgovor na ekspanziju rudarenja u Timočkoj Krajini“

Na predstavljanju ovog projekta, u prostorijama Udruženja „Za Česme“ u Zaječaru, novinarima su se obratili neposredni realizatori, koji će tokom naredne dve godine sprovesti brojne aktivnosti radi unapređenja stanja životne sredine u Timočkoj Krajini, što je glavni cilj projekta. Takođe, organizacije civilnog društva okupljene oko projekta, nastojaće da podignu svest građana/ki da se aktivno uključe u javne politike i donošenje odluka u oblasti zaštite životne sredine i klimatskih promena, u skladu sa najboljim praksama u EU.

Predsednik Udruženja „Za Česme“ Boban Pogarčić u obraćanju predstavnicima medija ističe da se projekat bavi oblašću životne sredine, a u okviru nje podsektorima voda, vazduh i lokalno vlasništvo.

„Vodom se bavimo kroz zaštitu vodotokova Crnog i Velikog Timoka, Peka, Dunava; zatim kroz zaštitu podžemnih voda kao što su arteske česme zaječarskog neogenog basena i zaštitom jezerskih voda (Rgotsko jezero). Vazduhom se bavimo kroz primere industrijskog i rudarskog zagađenja u Boru, gde će izgradnja i otvaranje novog rudnika Čukaru Peki, pored zagađenja koje već dolazi od postojećih rudarskih kopova i iz topionice i fabrike sumporne kiseline, dodatno uticati na povećanje ukupnog zagađenja zemlje, vode i vazduha u Timočkoj Krajini. Izvori zagađenja vazduha u Zaječaru su individualna ložišta i saobraćaj. Emisije iz preko 10.000 ložišta tokom grejne sezone dovode već godinama do visokih koncentracija čađi i PM čestica u toku grejne sezone korišćenjem fosilnih goriva. Projektom ćemo pokrenuti inicijativu za uključivanje Zaječara u Program monitoringa vazduha, povećanje sredstava za monitoring u budžetu grada, kao i donošenje Plana zaštite vazduha. Lokalnim vlasništvom ćemo se baviti kroz slučaj Rgotskog jezera gde ćemo nakon pravne anlize, doneti preporuke i inicirati rešavanje problema za zaštitu biodiverziteta Rgotskog jezera i primenu zakona koji obavezuje rudarsku kompaniju Jugokaolin d.o.o. vlasnika kopa kvarcnog peska, da uradi rekultivaciju zemljišta.“

Društvo mladih istraživača iz Bora s višedecenijskim iskustvom može se navesti kao primer dobre prakse u monitoringu zagađenja vazduha u svom gradu. Njihov predsednik Dragan Ranđelović, ističe da će Društvo svoja iskustva sa prikupljanjem i sistematizacijom merenja kvaliteta vazduha, implementirati kroz projekat, a formiranu bazu podataka učiniti dostupnom svima putem veb sajta.

„Važan deo aktivnosti tokom realizacije dvogodišnjeg projekta biće prikupljanje i sistematizacija podataka, merenje zagađenja vode i vazduha, izveštavanje stručne i šire javnosti, pravne analize, a sve to kako bi se sprečilo dalje uništavanje prirode, biljnog i životinjskog sveta i zdravlja ljudi. Dobru praksu koju smo ostvarili u oblasti razvoja sistema monitoringa i donošenja dokumenata javnih politika u oblasti zaštite vazduha u Boru, implementiraćemo i u Zaječaru kroz obuke za predstavnike OCD-a i lokalne samouprave.“

Važan deo projekta su i aktivnosti na realizaciji studijskih TV emisija,
informativnih medijskih sadržaja, dokumentarnih filmova, istraživačkih
tekstova, fotografija i publikacija o uticajima zagađivača na životnu sredinu
u Timočkoj Krajini, kao i organizovanje festivala ekoloških filmova. Kroz
korpus inovativnih kanala komunikacije želimo da utičemo na promene u
stavovima javnosti i da podstaknemo dijalog civilnog društva i javne uprave,
rekao je između ostalog autor Dušan Vojvodić iz produkcijske kuće „Za media“ i
jedan od osnivača Udruženja “Za Česme”.

„Kroz ovaj projekat finansiraće se treći deo dokumentarne trilogije „KAP“ koji će istražiti i analizirati zakon i lokalne propise koji nisu primenjeni nakon osuđujuće krivične presude izrečene privatnom investitoru, vlasniku Hotela „Srbija-Tis“, zbog presušivanja arteskih česama u Zaječaru. Prateći i
druge sudske postupke vezane za zagađenje, izvršićemo i efikasan nadžor i praćenje primene domaćeg zakonodavstva i dokumenata lokalnih javnih politika, kako bi utvrdili stepen usklađenosti domaćih propisa sa
zakonodavstvom EU.“

Inače, ovom prilikom Dušan Vojvodić je najavio TV premijeru dokumentarnog filma „SUD“, iz pomenute trilogije, koji se bavi prvim krivičnim postupkom u istoriji domaćeg pravosuđa zbog krivičnog dela „Oštećenje životne sredine“. Film „SUD“ biće emitovan večeras, 28. aprila, na RTS 2, u 22 sata i 15 minuta.

Zvonko Damnjanović iz Građanske čitaonice „Evropa“ u Boru, najavio je izdavanje
namenskih publikacija – 4 broja ekoloških novina i 2 brošure na temu vazduh i
voda.

„Svaki od četiri broja ekoloških novina imaće tiraž od 1.000 primeraka sa po 12 strana, opremljenih fotografijama u koloru, gde će biti objavljivani tekstovi sa izveštajima o aktivnostima i rezultatima projekta, ali i ostalim aktuelnim ekološkim temama i problemima. Novine će biti besplatno deljene stanovnicima seoskih sredina koje su ugrožene zagađenjem, ali i na teritoriji gradskih uprava Bor i Zaječar, sa posebnim osvrtom na grupe koje se pretežno informišu iz štampanih medija, kao što je starija populacija.“

Kroz aktivnosti zaječarskog “Dečijeg centra” na ovom projektu, grupa mladih će steći praktična znanja i veštine aktivizma, koje se mogu preneti u školu, porodicu i lokalnu zajednicu. Razvojem kritičkog mišljenja i uočavanja probleme biće postignuta senzibilizacija za probleme zaštite životne sredine, istakla je Selena Ristić Vitomirović.

„Kroz organizovanje edukativnih radionica i treninga za mlade iz oblasti ekologije, ljudskih prava, vezanih za zaštitu životne sredine i zdravlja; kao i treninga iz oblasti digitalnog aktivizma; biće realizovane i dve omladinske inkluzivne pozorišne predstave (Pokloni udah i Dečak iz vode), te ćemo omogućiti deci i mladima da aktivno učestvuju u rešavanju realnih ekoloških problema i donošenju odluka”.